Poljoprivrednik Milovan Radović iz fočanskog sela Kozarevina pročuo se po veoma kvalitetnom i traženom kupusu, za koji kaže da, koliko god da ga proizvede, ne može podmiriti sve mušterije.
Radović je do 2007. godine radio kao trgovac u preduzeću „Perućica“, tačnije u fočanskoj Robnoj kući, a kada je nakon stečaja firme ostao bez posla, vratio se u rodno selo i posvetio poljoprivredi, zajedno sa suprugom, koja je, takođe, nezaposlena, a radila je u Fabrici tekstila „22. decembar“.
Na oranici od šest dunuma ove godine on je proizveo oko 13 tona kupusa, pet tona krompira, dvije tone crnog luka, oko 100 kilograma bijelog luka, dok je jedino, kako kaže, podbacila paprika. Sve što uzgoji prodaje na fočanskoj pijaci.

„Imam svoje stalne mušterije i, Bogu hvala, ne mogu da proizvedem onoliko koliko mogu da prodam, tako da ću parcelu proširiti na osam dunuma, a proizvodnju kupusa povećati na 16 tona. Osim jednog plastenika, koji sam podigao, planiram još dva da bih povećao proizvodnju paprika, paradajza i krastavaca“, priča Radović, sa kojim živi i sinovljeva tročlana porodica u kojoj, takođe, niko nije zasposlen.
On kaže da je prodajnim cijenama relativno zadovoljan, te da ima razumijevanja za kupce, jer je mala kupovna moć.
„Cijena bi mogla biti bolja da naši građani imaju veća primanja i više para u džepu, kada krenu na pijacu. Ove godine kilogram kupusa prodavao se po cijeni od 60 do 80 feninga, a kasnije je cijena `izašla` i na 90 feninga, ali sam ga ja ranije ubrao. Sve u svemu, zadovoljan sam i svakom mladom čovjeku koji ne radi predložio bih da se prihvati svog imanja i posla“, rekao je Radović.
On se hvali da njegov kupus nikad ne trune i da se do sada niko od mušterija nije požalio.

„Ja im kažem, ako slučajno nekom strune moj kupus besplatno ću mu dati drugi, ali garantujem da se to ne može dogoditi“, ističe Radović.
Prema njegovim riječima, recept za kiseli kupus je jednostavan – na 100 kilograma kupusa idu tri kilograma soli i što se bolje pritisne sve je bolji i može duže da stoji.
„Ne stavljam kamenje, već četiri-pet boca vode od dva litra i to je sve, pretakanje nije potrebno. So nije skupa i mislim da nije problem na 50 kilograma kupusa kupiti kilo i po soli“, naglašava Radović.
On savjetuje kupce da nikada ne bježe od puža u kupusu, jer je to siguran znak da nije prskan i da je zdrav.

„Nikada ne prskam kupus, ne koristim ni vještačko đubrivo, već isključivo dobar domaći stajnjak, a za dobar rod je potrebna i dobra priprema zemljišta, te dosta navodnjavanja“, ističe Radović.
Osim povrća, on tovi i svinje, pa je poznat i po kvalitenoj slanini i pršuti.
Radović ističe da nikada nije tražio nikakvu pomoć, tako da za sada nije koristio podsticaje, ni opštinske, ni republičke.

„Sad sam se učlanio u zadrugu i nadam se iduće godine da bih mogao dobiti podsticaj“, kaže Radović.
Uvjerava da je poljoprivreda i te kako isplativa i da je velika šansa fočanskog kraja, ali da je, osim velikog rada, potrebna dobra volja i razumijevanje nadležnih.
„Opština bi onima koji žele da se bave poljoprivredom u startu trebalo da pomogne nekim podsticajem, a oni bi kasnije to vratili kroz proizvodnju. Rat je učinio svoje, dosta je ljudi ostalo bez posla, a zemlja se ne obrađuje. Ja sad mogu naći 10 ljudi sa mog kraja koji bi se rado vratili na selo, ali je nekom potrebna mašina, nekom ovce, nekom malina, ne mogu sami početi“, ističe Radović.

Srna