Fočanka Isidora Arsenović /20/, studentkinja druge godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, sve ispite iz prve godine “očistila” je još u julu, u indeks je nanizala sve same desetke, pa je uslijedilo i priznanje za najboljeg studenta prve godine.

Medicinu, kao misiju pomaganja ljudima, zavoljela je, kaže, još od malena. Uvijek joj je bila interesantna medicinska literatura kojom je u kući bila okružena, jer je njen otac ljekar, a i njena majka je završila srednju medicinsku školu.

Kada se tome dodaju neugasiva “glad” za znanjem i spremnost da se tom cilju sve podredi, onda desetke u indeksu ne treba da čude.

Isidora ističe joj ocjene nisu bitne, već znanje, ali se podudarilo da je njen trud da što više nauči nagrađen najvećim ocjenama, a zatim i priznanjem Fakulteta, kojem nije težila, ali je, priznaje, njime ponosna.

Medicinski fakultet u Beogradu svake godine upiše oko 500 studenata, pa epitet predvodnika generaciji nije lako steći.

„Nama sa Medicine je uobičajeno da svakog dana za učenje izdvajamo od pet do osam časova dnevno. Kada se nešto mnogo voli, onda to nije teško i ne može biti problem“, jednostavno objašnjava mlada Fočanka deset desetki u indeksu.

Ovu profesiju odabrala je još na kraju osnovne škole, kada je upisala Srednju medicinsku u Foči, a fakultet je samo logičan nastavak.

„Medicinska škola mi je mnogo pomogla u tom nekom startu, a škola u Foči je zaista veoma dobra, posebno zbog prakse, koja mi je mnogo značila jer sam u Univerzitetskoj bolnici mogla da vidim i naučim dosta toga“.

Foto: Srednja medicinska škola u Foči- praksa u Univerzitetskoj bolnici

Medicinski fakultet postoji i u njenom rodnom gradu, ali je školovanje, ipak, nastavila u Beogradu, kako kaže, malo zbog želje da promijeni sredinu, a više zbog reputacije koju je beogradski fakultet gradio osam decenija.

„Smatram da tamo mogu da steknem najviše znanja, jer je Beogradski univerzitet najbolji na našim prostorima. Ne samo da ja to smatram, nego je tako po svjetskim rang listama univerziteta“, napominje Isidora.

Za ispit iz anatomije, koji zbog obimnosti među studentima važi za jedan od najtežih tokom čitavog studiranja, kaže da joj je bio jedan od najprijatnijih.

„Profesor kod koga sam odgovarala je veliki stručnjak iz te oblasti, tako da je ispit, mada izuzetno zahtjevan, bio veoma prijatan i trajao je oko tri sata. Spremanje ispita je trajalo od početka školske godine, a intenzivno učenje po osam sati dnevno je počelo u januaru i trajalo je do juna kada sam ga položila“, priča Isidora.

Isidora, druga slijeva

Nakon studija, sebe vidi na poslu u bolnici, a možda i kao nastavnika na fakultetu. Kaže da je rano da razmišlja o granama medicine kojima bi se najradije bavila.

„Moja interesovanja su otprilike u vezi sa srcem, to je nešto što me najviše zanima, tako da bi u ovom trenutku to bila kardiologija, ali duge su studije i dosta je vremena da se predomislim i više puta, a ne samo jednom“.

Za nekoga ko u indeksu ima samo desetke moglo bi se pomisliti da ne zna  za slobodno vrijeme, provod i izlaske, ali Isidora kaže da se sve može stići.

„Kada se sve dobro isplanira, onda se ima vremena i za izlaske sa društvom, a ja posebno volim da idem na klizanje“.

Nagrada fakulteta nije joj bila iznenađenje, jer je već u julu kada je očistila godinu znala da će je dobiti, ali je prijatno iznaneđena reakcijom prijatelja i sugrađana.

„Taj dan mi telefon nije prestajao da zvoni, a za sve je „kriva“ mama, koja je tu informaciju podijelila na Fejsbuku. Posebno mi je drago da su mi se javili profesori iz Srednje medicinske škole- profesorica fizike i hemije Tanja Mašić, koja mi je pomogla da spremim prijemni iz hemije i Bojan Joksimović, profesor koji mi je predavao stručne predmete i koji me je praktično uveo u svijet medicine“.

I na drugoj godini je nastavila uhodanom stazom- položila je sve kolokvijume i u januaru je očekuju prvi ispiti.

Do sada nije bila u dilemi da poništi ispit zbog male ocjene, jer su sve bile desetke iz prve, ali kaže da to ne bi uradila jer se ne opterećuje ocjenama i nije joj cilj da održi prosjek 10,00.

Ogromnu podršku ima od oca Vladimira i majke Svetlane, te od braće, strijeg Marka, koji živi i radi u Banjaluci i mlađeg Matije, koji je krenuo njenim stopama upisavši isti fakultet u Beogradu.

Kada se, kao u Isidorinom slučaju, spoje ljubav prema nauci, stalna želja za intelektualnim napredovanjem i veliki trud, onda vrhunski rezultati ne mogu izostati.

Svjesna da je znanje vrhunski autoritet i istinska mjera vrijednosti, Isidora tačno zna svoj cilj zbog kojeg je u Beogradu- da nauči što više da bi jednog dana zaslužila šansu da se ispolji u onome što najviše voli, da pomaže drugima kroz ljekarsku profesiju.

Mada je još na početku studija, imajući u vidu njenu odlučnost i posvećenost, ne treba sumnjati da će mlada Fočanka svoj cilj ostvariti, sa desetkama ili bez njih, nije toliko važno.

Izvor: Radio Foča